Transilvanijski dvorci

Za zanimljve i lepe stvari ne morate putovati na drugu stranu planete. I u našem susedstvu ima tako spektakularnih atrakcija, da su zapadnjaci najčešće zadivljeni lepotama i veoma bogatom istorijom, kojom ovaj deo starog kontinenta obiluje. Turisti iz raznih delova sveta dolaze da vide mesto za koje je vezana legenda. I premda svi znaju da legenda ima veoma malo, ili čak ni malo veze sa istorijskom istinom, mit i dalje vlada. U pitanju je Transilvanija, područje kojim vlada grof Drakula.

Ako na trenutak stavimo po strani čuvenog grofa, koji je glavni lik istoimenog romana pisca Brema Stokera, videćemo da Transilvanija ustvari ima puno toga da pruži. Jedna od najvećih znamenitosti Rumunije, u samom srcu Transilvanije, su njeni prelepi dvorci.

Transilvanija je centralni i najveći region Rumunije i svakako najpoznatiji deo čitave zemlje. Ako posetite Transilvaniju susrešćete se sa mešavinom kultura, prirodnih lepota i istorije. Transilvanija je, uz Vlašku i Moldaviju, jedna od tri istorijske pokrajine Rumunije. Na prostoru ovog velikog regiona prepliću se kulture Rumuna, Mađara, Saksonaca i Roma, a mnoštvo dvoraca i utvrđenih crkava, posve neobičnih za shvatanja zapadnjaka, stvorilo je ljubav prema mitu i legendi, koji u ovom delu Rumunije ne nedostaju. Verovatno dva najpoznatija zamka su Bran i Peleš.

Zamak Bran, ili na rumunskom Kastelul Bran, nalazi se nedaleko od Brašova, zapravo na samoj granici izmešu Transilvanije i Vlaške, i nacionalni je spomenik Rumunije. Bran se najčešće pominje kao Drakulin zamak, premda postoji više dvoraca koji su skopčani s legendom o krvoločnom vampiru aristokrati. Međutim, nema nikakvih dokaza da je pisac romana o Drakuli, Brem Stoker, uopšte znao da Kastelul Bran uopšte postoji, a sam dvorac je sa Vladom Trećim, vojvodom od Vlaške - koji je poslužio kao inspiracija za lik Drakule - povezan samo posredno. Kako je kasnije jedan holandski teoretičar književnosti otkrio, kada je Bram Stoker pisao priču o Drakuli, on je ustvari imao ideju da krvožedni vladar živi u planinskom vrhu Izvorul Kalimanului, koji se nalazi na granici sa Moldavijom. Istorija ovog mesta počinje još 1212, kada su tevtonski vitezovi sagradili drveno utvrđenje i dvorac, koji su par decenija kasnije razorili Mongoli. Sami Bran se prvi put pominje u povelji Luja Prvog Mađarskog 1377. godine, koji daje Saksoncima Kronštad, sadašnji Brašov, i povlasticu da u blizini izgrade kamenu tvrđavu. Sve do polovine XV veka to utvrđenje služilo je kao bedem prema Osmanlijama u tom uskom planinskom prolazu između Vlaške i Transilvanije. Zamak je kratko pripadao Mirči Starom, koji je na tom mestu postavio carinsko mesto. Po svoj prilici Vlad Cepeš nije imao naročiti uticaj na ovo utvrđenje, iako je zabeleženo da je nekoliko puta prolazio kroz klisuru Bran. Dvorac je kasnije pripadao mađarskim kraljevima, ali kako je Vadislav drugi Jagelonac imao određene finansijske neprilike, iako je bio kralj i Češke i Mađarske, zamak je pripao gradu Brašovu. Dvadesetih godina prošlog veka dvorac postaje kraljevska rezidencija, a upravo kraljica Marija ima najveće zasluge za današnji izgled zamka, posebno za njegov enterijer. Dvorac je kasnije nasledila princeza Ileana, međutim komunistički režim je objekat nacionalizovao, da bi tek 2005. republika Rumunija proglasila restituciju, pa je dvorac pripao sinu princeze Ileane. Od kako je ponovo otvoren za javnost, zamak Bran predstavlja jednu od najvažnijih turističkih atrakcija Rumunije i temelj ekonomske snage čitavog regiona.

A na srednjovekovnom drumu koji se povezivao Transilvaniju i Vlašku, blizu mesta Sinaja, koje je danas najpoznatije kao najvažnije skijalište u Rumuniji, nalazi se zamak Peleš, ili na rumunskom Kastelul Peleš. Peleš je primer novijeg zamka, građen je u neorenesansnom stilu od 1873. sve do 1914. godine. Ovaj zamak izgradio je Karol, prvi rumunski kralj, koji se 1866. zaljubio u prirodu na tom mestu i rešio da u tom čudesnom planinskom pejsažu napravi estetsku čaroliju. Kupio je oko 1300 kvadratnih kilometara zemlje pored reke Patra arsa i tako je nastalo kraljevsko lovilište i letnjikovac.A uz sami zamak izgrađeno je i nekoliko pomoćnih objekata, na primer odaje za odred straže, zgrada ekonomata, lovačka koliba, kraljevske štale, kao i elektrana. Karol je želeo originalno arhitekstonsko delo i odbacio je nekoliko projekata koje su mu donosili, koji su u osnovi bili kopije evropskih palata. Prvo originalno delo, prava alpska neorenesansna vila, bilo je prihvaćeno. Bio je to nacrt nemačkoh arhitekte Johanesa Šulca, a radove je vodio takođe arhitekta Karol Beneš. Češki arhitekta Karel Liman konstruisao je kule, uključujući i centralni toranj,visok bezmalo 70 metara. Gradnja je koštala 16 miliona leja u zlatu, što je blizu cifre od oko 110 miliona evra danas. Posle dolaska komunista na vlast zamak je, naravno, nacionalizovan, izvesno kratko vreme bio je otvoren za javnost, a onda je pretvoren u odmaralište za rumunske kulturne poslenike, dok Nikolae Čaušesku zamak nije pretvorio u dvorac za protokol. Paradoksalno, Čeaušeskuu se zamak uopšte nije dopadao i vrlo retko je tamo boravio. Posle 2006. godine, kada je pokrenut postupak restitucije nacionalizovane imovine, počeli su pregovori između republike Rumunije i nalsednika vladarske porodice. Danas je zamak otvoren za posetioce, a nekadašnje odaje za odred straže i ekonomat su hoteli. Inače, u okviru dvorca postoji i muzej, kao i nekoliko grand apartmana.

Ako do ovih dvoraca dolazite avionom, možete da izaberete nekoliko aerodroma. Međunarodni aerodromi Kluj, Sibiju i Transilvanije, blizu Targu Mureša su svi u blizini ovih dvoraca, a osim što se nalaze na glavnim drumovima, oni su blizu značajnih železničkih linija - Dačija ekspres, Ister ekspres, Panonia ekspres i drugih. A ako imate i malo više vremena da izdvojite, onda je tura transilvanijski trougao prava stvar za vas. To je obilazak Sinaije, Brašova, Sigišoare, Kluja, Arade, Temišvara i Sibijua,a završava se opet u Brašovu. Inače, uslovi za ulazak u Rumuniju isti su kao i za ulazak bilo u koju drugu zemlju, članicu Evropske Unije, premda sami Rumuni imaju postavljena neka ograničenja, kada je kretanje njihovih državljana u druge zemlje u pitanju. Treba znati i to da je ovaj kraj izuzetno bezbedan, te da su čak i džeparoši vrlo vrlo retki, da su Rumuni veoma gostoljubiv narod, a da je smeštaj neobično udoban. Najbolje od svega - rumunska kuhinja. Sarmale, Ćorba de burta, bulz, papanasi, pa onda mađarski uticaji: gulaš, kalač i tako dalje.

Transilvanija je poznata po dvorcima, poznata je po Vladu Cepešu, poznata je po mašti Brema Stokera, koji - paradoksalno - nije najbolje poznavao rumunsku istoriju. Transilvanija ima da pruži jedinstven doživljaj i neobično gostoprimstvo svima, koji su dovoljno hrabri da se upute dvorcima grofa Drakule.