Lost Gardens of Heligan

Engleska je zemlja poznata po mnogo čemu - bogatoj kulturi, zanimljivoj istoriji, oblačnom vremenu, čuvenom engleskom doručku, kombinaciji fiš end čips (fish and chips), pogrešnoj strani na kojoj se nalazi volan u automobilima... Ali, možda najengleskija od svih tih engleskih stvari je čuvena engleska briga o lepo uređenim vrtovima. Jedan od najlepših u Engleskoj, a svakako i u svetu jeste kompleks Lost Gardens of Heligan.

Ovaj vrt se nalazi u blizini Mevagizija u Kornvolu, i predstavlja jednu od najpopularnijih botaničkih bašti u Velikoj Britaniji. Vrt je uređen u maniru stila iz XIX veka, gde se pojedina područja razlikuju po karakteru i dizajnu. Botaničku baštu je osnovala kornvolska porodica Tremejn još polovinom XVIII veka, a i danas se nalazi na imanju čiji je vlasnik jedan od potomaka te porocie. Nakon Prvog svetskog rata ovaj prostor nekako je pao u zaborav i bio potpuno zapušten, da bi bio nanovo otkriven devedesetih godina prošlog veka, a obnova ovog retkog bisera lepote ovekovečena je u nekoliko knjiga i mnogo televizijskih emisija. U vrtu se mogu naći starti, gigantski rododendroni i kamelije, a niz manjih i većih jezeraca i bara napaja pumpa tipa vodeni ovan stara preko stotinu godina, koja još uvek besprekorno funcioniše i predstavlja atrakciju svoje vrste. Tu su i italijanski vrt, vrt po imenu džungla u kome se nalaze suptropske divlje vrste, i pored svega toga - na tom mestu se nalazi poslednje evropsko uzgajalište ananasa. Ime ovog vrsta potiče od kornvolske reči za vrbu, pa je ispravnije reći h'LIG'n, nego Heligan, iako je upravo pod tim imenom, sa nepravilnim izgovorom vrt danas poznat u svetu. Imanje Heligan je kupila porodica Tremejn još u XVI veku, a pripadnici te kuće i ranije su se brinuli o ovom prostoru, kao i baštama koje su ga neposredno okruživale. Kasnije je imanje išlo iz ruke u ruku, ali je uvek ostajalo u vlasništvu članova porodice, koji su delili zajedničku viziju vrta i razvijali ga na isti način. Biljke su dopremane iz čitavog sveta, tako da je na početku Prvog svetskog rata vrt zauzimao toliki prostor, da ga su održavala dvadeset dvojica vrtlara. Prvi svetski rat, međutim, bez povratka odneo je njih šesnaestoricu, a kasnije se broj još smanjivao. Jedan iz prve, najbrojnije ekipe imao je svoje viđenje vrta čijim se uređenjem bavio, pa je zakupio jedan deo površine ove botaničke bašte. Tako je nastao danas poznati italijanski vrt. Pojedini pripadajući objekti pretvoreni su u stambeni prostor, pa su u toku Drugog svetskog rata tu živeli američki vojnici, da bi zgrada bila prodata bez vrta sedamdesetih godina prošlog veka, kada je vrt već duboko bio zapao u zaborav i tešku zapuštenost. Nakon što je poslednji Tremejn, Džek Tremejn preminuo bez naslednika čitavo imanje prešlo je u vlasništvo povereništva koje čine dalji rođaci i potomci nekadašnje porodice Tremejn. Jedan od njih, Džon Vilis, imao je dovoljno snage i entuzijazma, a izgleda i tu tremejnovsku viziju i posvetio se uređivanju vrta sa grupom istomišljenika i zaljubljnika u Heligan Garden. Danas su kipovi koji izgledaju kao da su prekriveni travom jedna od najpoznatijih znamenitosti ovog jedinstvenog parka, ali se zapravo radi o odlično uklopljnim namerno poluzakopanim statuama koje se karakterno potpuno uklapaju u ostatak parka.

Napore da se ovaj biser jedinstvene lepote vrati u stari sjaj zabeležile su brojne televizijske kamere, ali i stručnjaci raznih profila, pa je o tom događaju ostalo mnoštvo uspomena i svedočanstava, od fotografija, preko popularnih televizijskih emisija do naučnopopularnih knjiga. Sve u svemu, Lost Gardens of Heligan je mesto sa jedinstvenom i neobičnom sudbinom.