Hoteli, hosteli i moteli

Pored poznatih lanaca hotela, koji nude standardizovanu uslugu, identičnu ili gotovo potpuno istu u svakom objektu pojedinog lanca, smeštajnu ponudu u svetu čine i razni drugi objekti, poput nezavisnih hotela, nekategorisanih motela, hostela, privatnog smeštaja... Poslušajte par korisnih stvari o ovim objektima, koje su njihove prednosti, a koje mane i kako da se putnik snađe u preširokoj ponudi.

Nezavisni hoteli su oni hoteli, koji nisu deo nekog od lanaca hotela. U većini zemalja su jednako rasprostranjeni i u urbanim i u ruralnim sredinama, naravno onima koje su turistički zanimljive. Mnogi od ovih objekata predstavljaju porodični biznis, dok neke - naročito u zapadnoj evropi - vodi i održava i jedna jedina osoba, koja u najvećem broju slučajeva i živi u samom objektu. Jedan određeni broj velikih hotela je vlasništvo većih korporacija, iako njihovo ime ne ukazuje na tu činjenicu direktno. Čak iako jedno ime deli nekoliko objekata ne mora da znači da su bilo čime povezani, niti vlasničkom strukturom, ni sadržajem ni kvalitetom usluge. U zavisnosti od toga gde se nalaze, može se prilično tačno pretpostaviti nivo usluge i kvaliteta koji ovakvi objetki nude. Ukoliko je hotel bliže centru grada ili gradskom poslovnog jezgru, logično je da je kvalitet na višem nivou. Konkurencija u tim gradskim zonama je oštra, a gosti imaju prefinjene prohteve i ne žele da gube vreme u objektima koji ne zadovoljavaju njihov ukus. Tržišna utakmica i u svetu ugostiteljstva je prilično nemilosrdna, pa se ulažu znatna sredstva ne samo u održavanje objekta i usluge, već i u stvaranje prijatne atmosfere, u kojoj će se gost osećati posebno, kao da ga hotel prepoznaje kao pojedinca, kao važnog gosta. Objekti na takvim lokacijama obično nose 4 ili čak i 5 zvezdica. Podsetimo, kada je sistem zvezdica uveden, najviši rang imao je samo tri zvezdice. Tako, jedna zvezdica označavala je objekat dovoljno kvalitetan da u njemu prespavate i obedujete. Dve zvezdice znači da se objekat izdvaja iz ponude po kvalitetu, dok su tri zvezdice označavale da vredi da putnik skrene sa svoje putanje samo da bi posetio restoran ovakvog objekta. Kako se usložnjavala ponuda, tako se povećavao i potencijalni broj zvezdica. Četiri označavaju da je smeštaj izuzetnog konfora, da sve sobe imaju svoja kupatila, sa tušem i toaletom, da su zajedničke prostorije prostrane i da je kvalitet hrane i pića na izuzetno visokom nivou. Osoblje je iskusno, a usluga veoma dobra. rum servis nudi sve obroke 24 sata dnevno, a takođe i pića i grickalice. Pet zvezdica danas označavaju luksuzni smeštaj, veoma prostrane i odlično opremljene sobe i apartmane u sprezi sa uslugom i kuhinjom najvišeg kvaliteta. Osim toga, takvi hoteli nude posebniu, sofisticiranu atmosferu.

Jasno je da čak i oni objekti koji nisu delovi lanaca moraju da se bore protiv veoma jake i brojne konkurencije. Što se tiče objekata koji su smešteni dalje od centra i imaju niže rangove, oni su naravno dosta jeftiniji, ali o njima postoje brojne predrasude. Najčešće se smatra da su to prljave krčme, prepune sumnjivih ljudi, sve u svemu - nesigurna i neprijatna mesta. I iz tih razloga mnogi putnici ih izbegavaju. Međutim, istina je često daleko od toga. Neki od hotela i motela na periferijama gradova su ustvari veoma kvalitetna, a povoljna mesta za kraći ostanak ili čak i nešto duži boravak, sa sasvim dovoljno konfora za putnika koji nije naročito zahtevan, već mu je ono najosnovnije dovoljno. S druge strane, sa svakim objektom je posebna priča i ako ne dođete u dodir sa realnim iskustvima drugih koji su u pojedinom objektu odseli, teško da ćete moći da preciznije predvidite šta vas čeka iza vrata nekog hotela ili motela. Što se nezavisnih hotela i motela u ruralnim krajevima tiče, oni najčešće nose jedinstveni autentični šarm kraja kome pripadaju i često predstavljaju biser ukupne turističke ponude čitave regije. Naravno, sve to zavisi i od same zemlje u kojoj se objekat nalazi i od opšteg mentaliteta naroda, međutim i ovakva mesta mogu biti veoma zanimljiva čak i zahtevnijim putnicima. Mnogi ovakvi objekti daju priličan broj ekstra pogodnosti, koje mogu da budu veoma korisne putnicima, poput frižidera, mikrotalasne, kafemata, pristupa internetu i tako dalje. Zanimljivo je da su ovakvi objekti najčešće spomenici nekih prošlih vremena, kada lanci hotela još uvek nisu vladali, ili makar nisu vladali tako suvereno na turističkom tržištu. Upravo taj odbljesak prošlosti je za mnoge putnike ključna stvar, pa se radije i češće odlučuju za nezavisne hotele, nego za standardizovanu hotelsku ponudu.

Ono što inače gostima najviše smeta i ono na šta se najviše žale, kada je u pitanju smeštaj, može se podeliti u nekoliko kategorija nedostataka. tu su ponašanje osoblja na prvom mestu, kvalitet samog konfora, potom lokacija objekta i tako dalje. Što se ponašanja osoblja tiče, jedan od najčešćih problema zbog kojih turisti negoduju je grubo i neljubazno ponašanje,koje je karakterističnije za zemlje srednje i istočne Evrope, ali i za neke sredine zemalja zapadne Evrope, posebno kada su u pitanju turisti iz zemalja bivšeg istočnog bloka, što nas dovodi i do diskriminacije, koja je nekada neskrivena. U diskriminaciju spadaju i slučajevi kada osoblje hotela kaže putnicima koji putuju sa decom da nemaju slobodnih soba, iako ih imaju. I to je samo jedan od primera. Osim toga, osoblje - naročito nekompetentno osoblje, veoma često narušava privatnost gostiju, što je izuzetno frustrirajuće. Zbog ovakvih stvari se vredi raspitati o svakom pojedinom objektu unapred. Nejasni računi, odbijanje povraćaja nerealizovanih servisa i slično je na žalost još jedan od problema sa kojima se gosti često susreću. Kada govorimo o kvalitetu konfora, najčešći problem sa kojim se turisti susreću je prljavština u sobama. Tu su još i neprijatan miris, neudobni kreveti, neispravni uređaji, poput klima uređaja - što je veoma frustrirajuče, postojanje stenica, bubašvaba, pacova i tome slično, nepovoljan sastav ostalih gostiju... niz može da bude razočaravajuće dug i realan. Otprilike slični problemi se javljaju i u vezi sa lokacijom objekta: to može biti bučan ili prljav deo grada, četrvt poznata po kriminalu i slično. Bilo koji od mogućih problema, ili čak i nekoliko njih zajedno, čine boravak mučnim i skoro nemogućim, pa putovanje, koje je uvek avantura i prijatan doživljaj, pretvaraju u očajnu borbu za preživljavanje, što svakako nije smisao putovanja.

Za one turiste koji žele da prođu što jeftinije, a nisu naročito izbirljivi, u smislu da im ne treba mnogo više osim udobnog i čistog kreveta da u njemu prespavaju i koji svoj boravak u nekom gradu zasnivaju na obilasku grada u poznavanju njegovih znamenitosti, a ne na uživanju u luksuznom hotelu, koji je isti kao i svaki drugi sa istim imenom bilo gde u svetu, hostel je odličan izbor. Hosteli pripadaju jeftinijim vrstama smeštaja, sa manje konfora i kvaliteta od hotela, pa je tako kupatilo obično zajedničko, a i kreveti su smešteni u višekrevetnim - slobodno se može reći - spavaonama. Ukoliko vam to ne predstavlja problem, obradovaće vas da su hosteli i nekoliko puta jeftiniji od hotela, a danas ih ima i na veoma aktraktivnim lokacijama, u centrima gradova, premda ih ima i na periferijama. Zbog opuštenijeg pristupa smeštaju variraju i pravila i regulativa među hostelima, pa se o tome treba unapred raspitati, jer postoje i hosteli koji zaključavaju vrata u određenim terminima, a postoje i oni koji imaju propisanu i gornju i donju granicu starosti gostiju. Dok neki pružaju dodatne usluge, poput perionica, drugi ne pružaju čak ni ormariće uz krevet, a te razlike često nisu izražene cenom. Iznenađenja su tu brojnija, ali ipak manjeg obima nego u slučaju hotela. Jednostaveo, ako se odlučite za hostel, otprilike znate da se upuštate u minimalističku avanturu i ulazite u svet jedne čitave potkulture, te da ćete biti okruženi pretežno mlađim ljudima i mnoštvom ranaca i ruksaka.

Na kraju, kad govorimo o takozvanom privatnom smeštaju, treba da pomenemo mrežu gostoljublja, odnosno neoficijelnu organizaciju, ili skup više međunarodnih grupa koje okupljaju ljude koji dele istu putničku filozofiju. U pitanju su obični ljudi, koji veruju da je najbolje odsesti kod prijatelja. Ako planiraju da putuju raspitaju se ko bi u pojedinom gradu od članova mreže bio voljan da im ustupi mesto za prenoćište ili kraći boravak, a time se obavezuju da i oni sami u svom domu imaju kutak za putnike koji su članovi mreže. Ovo je možda najavanturističkiji, ali i najneobičniji način organizovanja smeštaja. Kod nas nije naročito razvijen, osim u slučaju ličnih poznanstava, pa ga to čini još egzotičnijim. Iako dele sličnu filozofiju, okosnice oko kojih se grupe okupljaju mogu biti veoma veoma različite. Tako postoji grupa koja okuplja turiste koji govore esperanto i koji jedni drugima pružaju smeštaj, pod uslovom da se sporazumevaju upravo na esperantu.

Ponuda je dakle veoma šarenolika, a za šta ćete se odlučiti zavisi ipak samo od vas samih, od vaših želja, potreba i izgleda količine avanturističkog duha u vama. Za šta god da se odlučite mi vam želimo prijatan boravak.