Alhambra

Priča o Granadi ustvari je priča o muslimanima koji su na početku VIII veka prešli Gibraltar, osvojili celo Iberisjko poluostrvo i ubrzo preobratili stanovništvo. To doba i danas se ogleda u današnjem izgledu ove pokrajine. Najvažnije mesto je svakako – Alhambra, poslednja i najveća mozarapska palata. Čitavih nekoliko vekova Granada je bila prestonica arapskog carstva, a kako su hrišćani sve dalji dalje potiskivali osvajače, ovaj grad bio je poslednje uporište jedne civilizacije. Dok se Evropa gušila u mračnom Srednjem veku, na ovim prostorima toga nije bilo. Predivna konastrukcija ove palate bila je čudo za tadašnje Evropljane. Ustvari, ovo carstvo bilo je poznato po svojoj posvećenosti nauci, jer je zapadnoj Evropi donelo zaboravljeno kulturno blago antičke Grčke, i to filozofiju, nauku i umetnost. Na ovom mestu je sultan primao strane emisare, zadivljene izgledom palate i jezerom u kome se ona ogleda. Tavanica glavne prostorije, sastavljena od 8000 delova jedinstvene slagalice, pored sjajne geometrije predstavlja simbol savršenog alahovog svemira. Kaligrafski natpisi iz kurana nalaze se po zidovima, budući da muslimani izbegavaju prikazivanje živih stvorenja na slikama. Fraza „Samo Bog je pobednik“ nalazi se na 9000 mesta u palati Alhambra. Izlaz iz palate vodi nas u najdivniji arapski vrt u celoj Andaluziji. Ovaj vrt sa fontanama je mesto koje je na zemlji najviše ličilo na islamsku predstavu raja. Čak je i ime značilo Rajski vrt. Voda – tako retka u ostatku islamskog sveta, predstavlja najčistiji simbol života, i ona prožima celi prostor Alhambre. Konačno, u toku pohoda Rekonkvista, 1492. hrišćani su potpuno potisnuli osvajače nazad u Afriku. Ta pobeda je predstavljala početak zlatnog doba Španije, kada je Španski kralj bio najmoćniji čovek sveta i izgradio ovu renesansnu palatu u središtu Alhambre. Ovo je najlepša renesansna palata u celoj Španiji.