Samo nekoliko
kilometara od granice stoji francuski baskijski grad San Žan Pije De
Port. Hodočasnici iz cele Evrope bi se tradicionalno ovde okupljali
da zajedno pređu Pirineje i nastave hod preko Španije. Pa i danas
ovde dolaze i
turisti, ali i hodočasnici. U kancelariji Kamino
hodočasnici se prijavljuju, pre dugog puta prema Santjagu. Dobijaju
nešto kao hodočasnički pečat, koji dokazuje da su prepešačili
celi put hodočasništva do svetog Jakova, odnosno Kamino – kako se
taj put obično naziva. Celi put se pređe za pet nedelja, a ima i
usputnih stanica za odmor. Put je inače od davnina dobro obeležen
oznakama u obliku školjke, koje su simbol i svetog Jakova i samog
Santjago de Kompostela, a i sami hodočasnici po običaju prave
ukrase u obliku školjki. Inače, oprema za putovanje nije se puno
promenila: posuda za vodu, odgovarajući štap i ukras od školjke.
Hodočasnici su i od mesta predaha napravili religijska mesta, pa
postoji običaj da na svakom mestu na kome zastane hodočasnik ostavi
kamenčić, što simbolizuje da ostavlja deo tereta svoje duše i da
spiritualno lakši nastavlja putovanje.
Prema predanju istim putem
je prošao i sveti Jakov, čak od Svete Zemlje do ovog udaljenog dela
Španije. Mnogo godina kasnije njegove mošti su pronađene u gradu
koji će uskoro dobiti ime po njemu, da bi u XII veku papa proglasio
potpuni oprost grehova onima koji krenu na ovo hodočasničko
putovanje. Ipak, zanimljivo je da se taj fenomen sa relikvijama
dogodio u doba kada je veći deo Španije bio pod vlašću muslimana,
pa se smatra da je važnost svetog Jakova uticala na to da Evropljani
poteraju osvajače u Afriku. U doba renesanse i reformacije
interesovanje za ovaj put je skoro potpuno nestalo, a onda je 60-ih
godina prošlog veka grupa sveštenika ponovo uspostavila tradiciju,
pa stotine hiljada hodočasnika ponovo dolaze u Santjago.
Нема коментара:
Постави коментар