San Žan Pije De Port

Samo nekoliko kilometara od granice stoji francuski baskijski grad San Žan Pije De Port. Hodočasnici iz cele Evrope bi se tradicionalno ovde okupljali da zajedno pređu Pirineje i nastave hod preko Španije. Pa i danas ovde dolaze i turisti, ali i hodočasnici. U kancelariji Kamino hodočasnici se prijavljuju, pre dugog puta prema Santjagu. Dobijaju nešto kao hodočasnički pečat, koji dokazuje da su prepešačili celi put hodočasništva do svetog Jakova, odnosno Kamino – kako se taj put obično naziva. Celi put se pređe za pet nedelja, a ima i usputnih stanica za odmor. Put je inače od davnina dobro obeležen oznakama u obliku školjke, koje su simbol i svetog Jakova i samog Santjago de Kompostela, a i sami hodočasnici po običaju prave ukrase u obliku školjki. Inače, oprema za putovanje nije se puno promenila: posuda za vodu, odgovarajući štap i ukras od školjke. Hodočasnici su i od mesta predaha napravili religijska mesta, pa postoji običaj da na svakom mestu na kome zastane hodočasnik ostavi kamenčić, što simbolizuje da ostavlja deo tereta svoje duše i da spiritualno lakši nastavlja putovanje.

Prema predanju istim putem je prošao i sveti Jakov, čak od Svete Zemlje do ovog udaljenog dela Španije. Mnogo godina kasnije njegove mošti su pronađene u gradu koji će uskoro dobiti ime po njemu, da bi u XII veku papa proglasio potpuni oprost grehova onima koji krenu na ovo hodočasničko putovanje. Ipak, zanimljivo je da se taj fenomen sa relikvijama dogodio u doba kada je veći deo Španije bio pod vlašću muslimana, pa se smatra da je važnost svetog Jakova uticala na to da Evropljani poteraju osvajače u Afriku. U doba renesanse i reformacije interesovanje za ovaj put je skoro potpuno nestalo, a onda je 60-ih godina prošlog veka grupa sveštenika ponovo uspostavila tradiciju, pa stotine hiljada hodočasnika ponovo dolaze u Santjago.