Karlovi Vari

Karlovi Vari, ili Karlsbad, što ustvari znači Karlova Banja jeste banjsko mesto smešteno u zapadnoj Bohemiji u Češkoj, na ušću reka Ohre i Teple, oko 130 kilometara zapadno od Praga. Ova banja je ime dobila po Karlu Četvrtom, kralju Bohemije i caru svetog rimskog carstva, koji je i osnovao grad 1370. godine. Istorijski je ovo mesto poznato i značajno po izvorima termalne, minelralne, lekovite vode. 13 je većih izvora i preko 300 manjih, a i reka Tepla je ime dobila po temperaturi svoje vode. Već u XIX veku ovo mesto je postalo veoma važna i popularna turistička destinacija, posebno popularna među poznatim ličnostima onog doba, dok je u novije vreme ovaj grad najpoznatiji po međunarodnom filmskom festivalu, koji je veoma uticajan u svetu sedme umetnosti. Iz Karlovih Vari potiče i veoma poznato češko piće, potom fabrika Moser Glas, a i poslastica karlsbadske šljive, što su ustvari ušećerene dve vrste šljiva vrlo intenzivnog ukusa. U Karlovim Varima snimano je više filmova, poput Lest holidej, Kazino Rojal i drugi, a po ovom gradu imena su dobili Karlsbad u Nju Meksiku, Kaliforniji i Teksasu.

U srednjem veku na ovom prostoru naselili su se Nemci, a 14. avgusta 1370. godine car svetog rimskog carstva Karlo IV dao je gradu privilegije koje su dovele do toga da gradić ponese ime velikog vladara. Legenda kaže da se sve to desilo pošto se Karlo izlečio vodom iz ove banje. Ostaci tog ranog naselja danas su arheološko nalazište. A zbog analiza i publikacija doktora Jozefa fon Lošnera i Davida Bekera, koji su se između ostalih bavili ispitivanjem termalne mineralne vode u Kalovim Varima i njenim lekovitim svojstvima, grad se razvio u poznato banjsko lečilište koje je privlačilo na prvom mestu evropsku aristokratiju. Poseban razvoj turizam je doživeo posle izgradnje železničke linije 1870 godine, a broj posetilaca rastao je iz sezone u sezonu. Primera radi 1756. godine u Kralove Vari došle su 134 porodice, dok je broj gostiju do kraja XIX veka porastao na 26 hiljada godišnje. Godine 1911 taj broj je iznosio sedamdeset i jednu hiljadu, ali je Prvi svetski rat i kolaps Austrougarske imperije negativno uticao na turistički život u Karlovim Varima. I pored toga što je narastajući američki uticaj u Evropi prilično blagonaklono gledao na samoopredeljenje nemačkih manjina u zemljama bivše austrougarske, bohemija ipak postaje deo novostvorene čehoslovačke. Nemačka manjina u Karlovim Varima, odnosno Karlsbadu podigla se na protest, ali odjek tih protesta nije bio značajan. Nemci, međutim, nisu zaboravili šta se dogodilo, pa Karlsbad već 1938 godine postaje deo nacističke nemačke. Posle Drugog svetskog rata nemačka manjina je nasilno raseljena, a nemačka imovina je konfiskovana bez kompenzacije. A od sovjetskog vremena do danas udeo ruskog kapitala u privrednoj slici Karlovih Vari konstantno raste.

Pored termalnih izvora koji i danas okupljaju turiste i za koje se i danas veruje da su blagotvorni po zdravlje, Karlovi Vari posetiocima nude jedinstvenu arhitekturu, mnoštvo zabavnih sadržaja i jednu neobičnu vrstu mira – mir koji postoji samo na ovom mestu, kako svedoče brojni posetioci koji se godinama vraćaju ovoj destinaciji. Gotovo da nema slavne ličnosti, iz prošlosti ili sadašnjosti, koja makar jednom nije odsela u Karlovim Varima. Tu su odmarali car Petar Veliki, Franc Jozef, Betoven, Vagner, Brams, Tolstoj, pa čak i otac komunizma – Marks.

U Karlove Vari dolazi se autobusom ili vozom. Ovo poznato turističko mesto odlično je povezano sa Pragom, sa praškim stanicama Florenc i Dejvicka. Put do glavnog grada traje oko 2 sata i staje oko 6 evra. U Karlsbadu postoje dve železničke stanice – Dolni nadraži, koja se nalazi uz samu autobusku stanicu i Horni nadraži, koja se nalazi severno od centra grada, preko reke Ohre. U svakom slučaju, pešice se do nje stiže za desetak minuta, a do te stanice voze i linije gradskog prevoza 11, 12 i 13. Od Praga do Karlovih Vari vozom se putuje oko 3 sata i 15 minuta, karta staje oko 10 evra za jednu osobu, za drugu osobu na jednoj karti prevoz košta oko 7 evra, a što više osoba putuje u grupi karta biva jeftinija. Iako je autobus i jeftiniji i brži način prevoza, entuzijasti ipak odlučuju da uživaju ne samo u konforu koji nudi putovanje železnicom, nego i u lepotama koje se mogu videti na jednoj od najlepših železničkih linija u srednjoj Evropi.

Što se snalaženja u samom gradu tiče, turistima na raspolaganju stoji jeftin i jednostavan gradski prevoz, ali on zaista nije neophodan. Mnogo je lepše obići grad pešice, a za obilaženje okolnih mesta može se iznajmiti skuter, što je najspektakularniji način da obiđete okolna mesta i prelepu prirodu koja okružuje Karlove Vari. Ispred čuvene kolonade se ljudi okupljaju, a leti tu sviraju bendovi pred prolaznicima. Možete se uspeti uspinjačom na toranj stare tvrđave, pogledati spomenik Karla Marksa, koji datira iz sovjetske ere, ili obići anglikansku crktvu svetog Lukasa. U Karlovim Varima postoji i pravoslavna Crkva, petokupolna ruska crkva svetih Petra i Pavla, izgrađena 1897 godine po uzoru na Crvku Svete Trojice u blizini Moskve. Crkvu su bogato darivale ruske aristokrate, a u dekoru hrama se nalazi i reljef na kome je prikazan car Petar Veliki.

Pored filmskog festivala u Karlovim Varima se održava i međunarodni festival studentskog filma, potom festival folklora, džez festival i manifestacija pod nazivom Dvoržakova jesen. Što se hrane tiče, Karlovi Vari su poznati po vaflima koji se proizvode u više različitih aroma.

Ako želite da posetite mesto koje je relativno lako dostupno, ne preskupo, a da ipak nosi i duh prošlih vremena i aristokratski šarm – Karlove Vari su pravo mesto za vas.