Toledo

Toledo je pored ostalog poznat i po muzeju El Greka, slikara grčkog porekla, obrazovanog u Veneciji, koji je svoj životni vek proživeo u Španiji. Njegova dela se nalaze u muzeju Santa Kruz, koji je nekada bio sirotište. Mnogi uticaji se ogledaju u njegovom stvaralaštvu, od kulture u kojoj je živeo, preko lica poput onih sa ikona iz njegove domovine Grčke, i poza kao u italijanskoj umetnosti, do vidljivih uticaja katoličke Španije. El Greko je slikao natprirodne vizije, duše a ne lica, njegova umetnost je savremena čak i danas. Delo koje je nastalo godinu dana pre El Grekove smrti, predstavlja vrhunac njegove umetnosti i remek delo koje je ostalo iza njega. U njemu se kombinuju svi elementi koji su karakteristični za njegov stil. Dok Toledo spava, anđeo širi krila i uznosi Mariju u ekstazi njene vere. Nijedan slikar ni pre ni posle El Greka nije tako dočarao spiritualni svet. U blizini muzela kapela Santo Tomeo čuva najomiljeniju El Grekovu sliku – sahranu grofa Orgaza, koja prikazuje zemlju i nebo na način kako je samo Grk mogao. Grof je bio tako svet čovek, da su dva svetitelja sišla s neba da pomognu sahranu, koja se odigrala baš u ovoj kapeli. Među viđenim ljudima Toleda El Greko je naslikao i sebe, licem okrenutog ka gledaocima i svog sina – dečaka u pozadini koji pokazuje na svetitelje. Dok se duša grofa uznosi na nebo da se spiritualno rodi, Isus pokazuje na svetog Petra koji drži ključeve raja.

Toledo je tako dobro očuvan, da je celi grad proglašen nacionalnim spomenikom. Zbog toga u ovom gradu nema modernih zgrada. Španska istorijska prestonica ima viševekovnu tradiciju i sa tri strane omeđena je prirodnom granicom – rekom, a sa četvrte nepristupačnom tvrđavom. U rimsko doba ovo je bio važan trgovinski i saobraćajni čvor sa značajnom jevrejskom zajednicom, koji su posle pada carstva najpre osvojili Vizigoti, a potom osvajači iz Afrike. Vekovima kasnije hrišćani ponovo dolaze u posed ovog grada i od njega su načinili špansku religijsku i političku prestonicu. U trenutku kada se grad proširrio do reke, kralj je svoj dvor preneo u prostraniji Madrid, a Toledo su ponovo otkrili putopisci XIX veka. Danas, iako ima mali broj stanovnika i nema naročiti politički značaj, Toledo je kulturni i religijski centar. Pokretnim stepenicama posetioci mogu da dopru i do najviših delova grada, odakle se pruža predivan pogled na grad za koji vreme kao da je stalo. Ulice Toleda isprepletane su na srednjovekovni način, ali najveće znamenitosti su dobro označene. Vekovima su u ovom gradu mirno živeli zajedno hrišćani, muslimani i jevreji, i spomenici tog zajedničkog života još uvek su svuda vidljivi. U vreme islamskog cartva na iberijskom poluostrvu nauka, filozofija i umetnost su cvetali. Čak i kada su hrišćani povratili Toledo 1058.godine mnogo muslimana zanatlija je ostalo u gradu i ostavili svoj pečat u kulturi ovog grada za naredne vekove. Postoji obkekat koji liči na džamiju, ali je ustvari sinagoga. Sagradili su je islamski majstori u XII veku, pa dekor u arapskom stilu ima jevrejske motive. Dok je središnji deo sinagoge bio rezervisan za muškarce, žene su se molile iza zastora. Dve stotine godina kasnije sinagoga koja liči na džamiju pretvorena je u crkvu. Miran suživot nije mogao potrajati večno, jer je Španija ujedinjena u moćnu hrišćansku državu, pa su muslimani i jevreji imali izbor: ili da se pokrste, ili da odu. Jedna od uspomena na islamsku vladavinu je i čuveni marcipan iz Toleda i on se može pronaći u mnogim radnjama po gradu.