Dolina Kokora

Sudeći prema lepoti kojom je priroda obdarila ovaj kraj, komadić raja na zemlji nalazi se i u dolini Valje de kokora, koja se nalazi u republici Kolumbiji, u okugu Kvindio, smeštena u centralnim Kordiljerima, u Andima. Kokora je bilo ime Kvimbajanske princeze, kćeri lokalnog poglavice Akaime, i na jeziku domorodaca znači vodena zvezda, odnosno - na španskom - estrella de agua.

Dolina je deo nacionalnog parka prirode Los Necados, koji je republika zaštitila 1985. godine iz razloga što je to osnovno stanište drveta koje predstavlja nacionalni simbol: vrste palma de sera del kvindio (Palma de cera del quindio), ili drugim rečima - kolumbijske voštane palme. Grad koji je najbliži ovoj oazi prirode jeste Salento i on je jedna od najpopularnijih turističkih destinacija u čitavoj Kolumbiji. Dolina se ustvari nalazi na toku reke Kvindio, po kojoj je čitav okrug dobio ime, a njen tok smešten je na nadmorskim visinama od 1800 do 2400 metara. Sama dolina nalazi se na oko 25 kilometara severoistočno od okružnog administrativnog centra, grada po imenu Armenja. Nacionalni park kome dolina pripada zauzima površinu od 580 kvadratnih kilometara. Za turiste ovaj kraj je najpoznatiji po nadrealnoj lepoti, neverovatnim krajolikom ulepšanim kolumbijskim nacionalnim simbolom - voštanom palmom.

Upravo je nesavesna seča voštane palme i bila razlog iz kog je vlada odlučila da ovo područje označi kao zaštićeni nacionalni park. Stvari su bile tako ozbiljne da je pretila opasnost da ova endemska vrsta palme bude sasvim istrebljena. U aktu kojim je proglašen nacionalni park između ostalog se navodi da je voštana palma nacionalni simbol Kolumbije, te da je nužno da se ulože sredstva i stručnost u očuvanje te vrste, a da je seča ovog drveća zabranjena i kažnjiva po zakonu. Osim toga, dolina je karakteristična i po veoma blagoj klimi koja tamo vlada, a koja je posledica njene nadmorske visine i njenog reljefa. Naime, pretežno zapadni vetrovi koji dolaze sa Tihog okeana zaustavljaju se u Andima, i daju vlažnu klimu, veoma pogodnu za takozvane maglovite šume, čak i u višim predelima, jer kiša pada skoro svakog dana. Temperature mogu veoma dramatično da variraju, čak i u periodu od jednog jedinog dana. Prosečna godišnja temperatura je

15 °C, dok je maksimalna 25 stepeni, a minimalna -2 °C. Što se životinjskog sveta tiče u ovoj dolini i na širem području žive planinski tapir, puma, lenjivac, kondor iz Anda, okati medved, crnokljuni planinski tukan, andski guan, kolibri i nekoliko ugroženih vrsta, od kojih je možda najznačajnija žutouhi papagaj. Ipak, najbrojnija vrsta u dolini skoro u svakom trenutku preko cele godine su - turisti, budući da je ova dolina jedna od najznačajnijih turističkih atrakcija čitave Kolumbije, ali i šireg regiona.

Do doline se dolazi terenskim vozilima iz Salenta, a njih u gradu ime zaista veoma mnogo. Prevoz nije naročito skup, a iz doline vozači polaze oko pet popodne, pa je veoma bitno da pazite na vreme, ili da se sa svojim taksistom dogovorite o eventualno nekom drugom terminu za povratak. Sama vožnja traje nešto preko pola sata. Put je pomalo nezgodan, ali je moguće da se prevali i običnim putničkim automobilom, premda je sigurnije i svakako udobnije terenskim vozilom. Ulaz u Kokoru označava drvena kapija. Ulaz u dolinu se ne naplaćuje, uživanje u lepoti prirode treba da je, kako vlasti Kolumbije smatraju, besplatno.

Dolina nije prevelika, tako da je više - manje celu možete istražiti za jedan dan hoda, premda se turisti često odlučuju i za jahanje, što je naravno mnogo lakše, a i predstavlja jedinstveni doživljaj. Treba, međutim, imati u vidu da se dolina nalazi na prilično velikoj nadmorskoj visini, tako da je pre nego što posetite samu dolinu potrebna aklimatizacija u Andima. Čak i za fizičke spremne turiste pešačenje u tim uslovima može da bude prilično naporno. Što se onoga što privlači turiste tiče - to su samo lepota prirode i voštane palme. Jedino mesto gde se turisti mogu okrepiti je utočište za kolibrije Akaime, gde se nalazi strateški smešten kafić, u kome se može poručiti i porcija svežeg andskog sira, topla čokolada i još štošta, ali je mesto najvrednije kao mesto susreta sa drugim turistima. Izvan samog parka ima nekoliko ruralnih kafea u kojima mogu da se nađu jednostavna, ali veoma ukusna jela lokalne kuhinje. Zbog velike nadmorske visine nije pametno nositi sa sobom pivo niti bilo koji alkohol, ali je veoma uputno da ponesete količinu vode koja će vam trebati za jedan dan. Osim toga, dolina Kokora smatra se jednom od najbezbednijih svetskih turističkih destinacija. Kampovanje na prostoru nacionalnog parka takođe je veoma popularno među turistima, posebno među strancima.

Dolina Kokora je mesto koje će svakog avanturistu osvojiti svojom netaknutom lepotom i toplom gostoprimljivošću lokalnog stanovništva, koje je priča za sebe.